29. 03. 2018 - 12:41
Odbio milion dolara zbog Srbije
907
Shares
Odbio milion dolara zbog Srbije

Odbio milion dolara zbog Srbije

29. 03. 2018 - 12:41
0
Shares
Nakon srebra na evropskom prvenstvu u fudbalu za mlade, tadašanja državna zajednica Srbije i Crne Gore je 2004. godine na olimpijske igre u Atini dolazila kao veliki favorit, možda i za najsjajnije odličje. Od optimističnih procena bukmejkera koji su nas svrstavali u sam vrh, do momenta kada se vodimo kao potpuno autsajderi i turisti na ozbiljnom turniru, prošlo je svega par nedelja: najveći broj uzdanice te selekcije, prosto je, pod različitim izgovorima, odbio da nastupi za državni grb.
 
Neki su bili „povređeni“, neki zaista povređeni, pojedinci su shvatili da su im dvogodišnji ugovori sa klubovima bitniji od doživotnog sa otadžbinom, a određene zvezde su prosto zaključile da im je lepše hvatati sponzoruše po separeima prestoničkih klubova nego da se preznojavaju u Atini.
 
Tek, od 24 srebrna momka koji su leto pre toga okačili srebro oko vrata, svega 5 ih je išlo u Atinu – među tih pet bio je i Nikola Milojević, tada golman Hajduka iz Kule. Milojevićev je, slučaj, međutim, specifičan.
 
Naime, u provincijskom klubu, tada praktično privatnom vlasništvu tajkuna Nikole DŽombe, plate su stizale u vidu prasetine, beda je bila obaveza svakog pojedinca, a mnogi od njih su igrali u polurobovskom statusu. Baš tada, javila se FK Moskva, tada sa evropskim ambicijama – i rekla, Nikola, trebaš nam. Odlično, odgovorio je Milojević, zadovoljan milionskom ponudom – tačno je toliko iznosila. Milion dolara za kompletan ugovor.
 
Ali, vidiš, dodali su Rusi, zbog različitog kalendara, potreban si nam odmah, zaboravi Olimpijadu i reprezentaciju. E, vidite, braćo Rusi, onda ništa, gledamo se u nekom drugom filmu, odgovorio je Milojević.
 
Stao je na gol C reprezentacije, svestan blamaže koja mu predstoji i svestan propuštene životne prilike: u tri utakmice, primio je 14 golova, bio međunarodna sprdnja zajedno sa tim jedva sastavljenim timom i završio na poslednjem mestu u grupi.
 
Posle Oliimpijade, Milojevića nije čekala nikakva nagrada. Nije ga čekalo ni hvala. Ni tapšanje po ramenu. U razgovoru sa potpisnikom ovih redova, upućenim u sva tadašnja dešavanja, samo je kratko, sa osmehom odgovorio: To mi je bila obaveza, drugačije nije moglo.
 
Nikola nikada više nije branio za reprezentaciju, ali ga je fudbalski put odveo u Portugal, gde se dobro pokazao i materijalno obezbedio. Pri poslednjem susretu, pre par godina, podsetio sam ga na ovu epizodu. Ostario je, promenio se, sazreo, ali je ostao taj dečački osmeh. I isti odgovor.
 
To mi je bila obaveza, drugačije nije moglo. I opet bih isto. Neka ovaj tekst, Nikoli, nacionalnom svetioniku, zaboravljenom kao što je i mnogo svetionika pre njega, bude to tapšanje po ramenu, koje je izostalo, a nije smelo. Hvala, brate!

Izvor nacionalist.rs
Učitaj još novosti
" width="320"> -->